ЈАДИ ПО ЈУДИ / Соња Ковачевић
Одбијам да служим! Без образложења и наговештаја каква
Главу је себи самој одврнула потезом једним
Без премишљања с тела смакла, Лутка Органска.
Више са мном нема играња!
Ко воћка што више не рађа одрвених тако
Заметак скврчен од једа из ината држим се
Петељка сам само!
С осмехом секиру корену гледам наопако.
Дефект сам у механизму кишобрана што се не отвара више
И себе не шири влажне сентименталности да прима ваше
Отужни сте!
Одбијам да служим са наслоном столица расклимана
Леђа сваком да придржавам
О ме да се чеше и грбави сподоба свака
Измакла сам се!
Из мрачних побуда ко светиљчица прегорех
Сад нећу да се заменим А нисам ни луда
Какав пех! Изоштрих свој вид!
Конопац сам за сушење рубља
И шта све нису качили на ме пребацивали
Крвнички ме Разапињали, Развлачили
А онда сам пукла!
Тако се у мом неугледном дворишту
Где се уместо цвећа распростиру сад
гаћице за специјалне прилике
врт Гетсимански примио
С муком!
Изненада обрт се чудан догодио
Стадох. Умуко је глас
Ово у мени не куца више за вас
Стара добра Dоxa за прегнућа јубиларна
Сад куца издаје час!!
__________ Видети више о ауторки: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/novi-jubilarni-knizevni-konkurs/prvaknigasonekovacevic