Иде се линијом мањег отпора, незамерања, важно је проблем на неко време одложити?
Не могу а да не приметим да у српској политици никада није било толико демагогије, толико конфузије, и тако мало, или нимало, осећања за реалност! Обавештавају нас, на пример, да је председник Томислав Николић „провео три сата са Обамом“! Ко ће у то да поверује? Шта су радили, о чему су разговарали, три сата? И шта ће дипломатски свет мислити о земљи чији високи функционери пласирају такве „информације“?
Што је најгоре, ту није крај... Ако се један руски амбасадор у Србији понашао надмено и арогантно, и ако се мешао у наше унутрашње послове и делио нам пацке и лекције, као да није амбасадор него губернатор, још се могло помислити да је то ствар његове природе и његовог личног васпитања и стила. Али ако се и његов наследник понаша на исти начин, онда не можемо а да се не запитамо има ли у таквом понашању система, и није ли такав однос и стил израз званичне руске политике... И док мала Црна Гора против таквог понашања протестује, и не да на себе, наша влада, која Србију воли да представља као „лидера у региону“, на све то ћути. И још маше репићем. -Из разговора са академиком Љубомиром Симовићем, објављеном у новогодишњем броју "Политике" (2013)
Cogito 