Моћ контроле ума

Пише: Драгана Савић
НОВИ светски поредак који је великим делом научно и технолошки концентрисан око пројеката какав је, на пример, **Харфа**, данас располаже најмоћнијом технологијом за контролу ума. И овај део фамозног војног америчког пројекта, који је концентрисан на Аљасци, проистиче из Теслине **безазлене** идеје о којој је говорио у познијим годинама – да је могуће направити пројектор мисли. Историја механизма контроле ума почела је од тренутка када је ЦИА започела пројекат **Пандора**, пише Александар Милинковић у књизи **Теслино тајно оружје**.
По аутору ове књиге, основни циљ овог пројекта било је истраживање утицаја прецизно модулираних микроталасних зрачења на функције мозга, а шеф тог пројекта је на почетку био др Рос Еди.
НЈегова истраживања на Институту за испитивања мозга, при Калифорнија универзитету, показивала су да је могуће контролисати људско понашање и реакције уз помоћ електромагнетске (ЕМ) радијације. За ове таласе се везују сви експерименти контроле мозга, јер модулиране емисије микроталаса најефикасније пролазе кроз кору мозга, иначе веома отпорне на ЕМ зрачења ниског нивоа. То практично значи да ће ЕМ таласи са подешеном фреквенцијом одлично послужити за пренос сигнала и порука до мозга, на сличан начин као што су радио-сигнали прилагођени да пренесу музику или говор до радио-пријемника. Један од светских стручњака за физику облака Младен Ђурић са Београдског универзитета сматра да је овакав утицај на људски ум лако остварив интервенцијама у јоносферском омотачу.

ОПАКО ОРУЖЈЕ
**КАДА би се таква природна средина додатно загревала не би се уочиле никакве последице на доње делове атмосфере. Такве интервенције мењале би, међутим, електрична својства ваздуха, што би могло да утиче на живот људи. Електромагнетски таласи простиру се на великим растојањима због одбијања од наелектрисаних слојева јоносфере. Човек би могао својим деловањем драстично да утиче на простирање радио-таласа.**
У то време циљ тајног пројекта био је баш то: да се функције мозга жртве ометају звучним или говорним порукама, гласовима. Претпостављало се да би то могло да доведе жртву до лудила, а да нико други у околини није у стању да **чује** поруке. У следећој фази су испитивани услови потребни за оптималан пренос података. Потврђено је да пренос битно зависи од фреквенције, амплитуде и количине зрачења.
Утицај на људски мозак се може остварити микроталасима модулираним да опонашају фреквенције можданих таласа. У ЦИА су ови таласи добили име ЕЛФ, пулсирајући, модулирани микроталаси или, једноставније, технологија за даљинску контролу ума.
Ако се ово оружје налази у рукама владиних агенција Америке или других великих земаља, које су учествовале у развоју пројекта, и ако није под апсолутном контролом, могућности манипулација су такве да превазилазе и Орвелове најцрње слутње. Агенти ових служби, као што су ЦИА, ФБИ, МИ5 (британска обавештајна служба) могу да поставе ЕЛФ генератор било где на релативно безбедној раздаљини од жртве. Измена понашања зависила би од снаге генератора, што лако може унапред да се подеси или се једноставно производи онолико врста генератора колико је потребно за различите намене: генератор за изазивање хроничног умора, за поремећај функција нервног или имуног система, за убрзано старење, за стимулацију раста ћелија канцера… или практично све што може да доведе до поремећаја или чак окончања нормалних животних функција.

РИЗИК ЕКСПЕРИМЕНАТА
ДЕЛОВАНЈЕ ЕЛФ технологијом може да се усмери и на читаве организације или земље које не показују **подобно** понашање. У предузећима или агенцијама систем се размешта по свим просторијама тако да изазива неповољну радну атмосферу, слично зградама лоцираним на изворима штетних зрачења. И данас се сматра да Руси, негде из дубине територије, систематским емисијама сигнала који подсећају на тупкање детлића (по чему је овај појава и добила име **детлић**), покривају читаву западну хемисферу и тиме изазивају неприлагођено понашање код бар трећине најосетљивијег становништва овог дела света.
Са земљама се, у принципу, а због низа ограничења, углавном примењују нешто грубљи, односно простији облици утицаја. ЕЛФ и тада може да буде примењен, деловањем на кључне институције или личности система.
Међутим, ако је веровати неким изворима, Американци и у овој области показују већ пословичну траљавост. Један од стручњака за парапсихолошке феномене, са сопственом агенцијом у Бечу, Минхену, Женеви – познат само под псеудонимом Раша – лично је пратио неке експерименте америчке владе који су се односили на манипулације људским понашањем. НЈегова прича потврђује фрапантну безобзирност у раду са људским **материјалом**.
**Имао сам прилику да разговарам са људима који сарађују у пројектима НАТО за ВНД (виђење на даљину). У једном од њих учествује и генерал мајор Алберт Стаблбајн. Рекли су ми да и они користе сличне моделе, па сам их питао да ли су им познате и негативне последице ВНД. Моја сазнања су говорила да у случајевима када се постигне потпуно физичко раздвајање, као у чувеном **филаделфијском експерименту**, то може да траје само два-три минута. Питао сам их да ли знају шта се догађа када се вратите са таквог путовања, јер тиме
оштећујете електромагнетско поље око себе и за кратко време губите памћење. Када сам им рекао какву штету такав процес може да нанесе централном нервном систему (имате утисак као да су укључени сви аутомобилски аларми у граду) и питао да ли знају како такво оштећење може да се поправи, рекли су ми да не знају, а ти људи раде за врхунску армију света!**

ВИЂЕНЈЕ НА ДАЛЈИНУ
НЕДАВНО је објављена књига ДЖима Набела **Виђење на даљину** у којој је детаљно описано ко за кога ради и под чијом контролом. Набел тврди да се сва истраживања у вези са измењеним стањем свести, па и ВНД, обављају на Монро институту у ВирДжинији. То помало плаши и подсећа на неке експерименте ЦИА са ЛСД, пре 40 година. Међутим, изгледа да се од тога одустало и да се сада примењују другачије методе.
**Тачно је**, каже Раша, **да постоји начин да се способност ВНД изазове и неким хемијским средством, али најбоље помоћно средство за развој ове способности је звук. Они то раде тако што оба ува стимулишу са два различита извора музике и подстичу би-неуралну активност центра за звук, што постепено активира и оне делове мозга који се у свакодневним ситуацијама никада не користе. Познато ми је да је половина људи који су учествовали у овим експериментима, а били су потпуно необучени и неприпремљени, доживела озбиљне менталне поремећаје, јер у војсци и сличним тајним лабораторијама не знају ни ноторну чињеницу да овакве **игре** по правилу воде ка променама стања свести, нешто слично психоделичним искуству, али без употребе хемијских стимуланса. То се на једноставан начин може проверити и малим експериментом. Ако ставите прст на леву страну чела притисните врхом нокта и лагано померајте. Када пронађете праву тачку то ће вас натерати да кинете**

Моћ контроле ума | Остали чланци | Novosti.rs.