Početak vojnog ulaska SAD – a u Ukrajinu? Obama sa Porošenkom o mogućoj američkoj obuci ukrajinske vojske.
Nije tajna da vlasti u Moskvi Ukrajinu, kao i još neke susedne zemlje, doživljavaju “svojim dvorištima”, a samim time verovatno i “crvenom linijom”, bar kada je reč o potencijalnom ulazu stranih sila u isto. Ukrajina je dugo godina balansirala između Zapada i Rusije, ali izgleda kako ova opasna kriza sve više vodi u scenario gde nesvrstanost više nije opcija. Za Ukrajinu je to loše, ali i za stabilnost cele Evrope.
Obama je za vreme govora u Varšavi zauzeo formalno pragmatičan stav, ističući da Rusija i Ukrajina imaju istorijski odnos itd, no u isto vreme je govor upotpunio raznim pretnjama kojima “upozorava” Rusiju da prekine sa svojim potezima “destabilizacije Ukrajine”.
Dakako, obe strane su vrlo pragmatične, barem kada je reč o javnim porukama najviših zvaničnika – tako Putin danas ističe za francuske medije kako je Rusija uvek spremna na dijalog sa SAD – om, znajući kako će sutrašnji susret u Francuskoj, povodom 70. godišnjice iskrcavanja trupa u Normandiji, zapravo biti jedan vrlo čudan dan u kojem će se on i Obama izbegavati tražeći uokolo francuskog predsednika Olanda.
No, ono što će sigurno dodatno zabrinuti Rusiju je potencijalni vojni ulaz SAD – a u Ukrajinu. Kako stvari sada stoje, Vašington već planira na “mala vrata” otpočeti taj proces. Naime, za vreme današnjeg dana po prvi put susreli su se Obama i novi ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
Obama je obećao dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, ali i potencijalnu obuku ukrajinskih snaga bezbednosti i vojske. Ovi predlozi dolaze u trenutku dok ukrajinska vojska već koristi svo raspoloživo naoružanje, od tenkova do artiljerije i vazdušnih napada, protiv domaćeg stanovništva na istoku. Civilne žrtve se sabiraju, no to neće niti malo zaustaviti ofanzivu Kijeva jer im SAD bukvalno daje odriješene ruke, čak još hvaleći njihovu navodnu “uzdržanos “, ali i ” obavezu “preuzimanja kontrole nad teritorijom silom.
O kakvim se ekstremnim kontradikcijama ovde zapravo radi dovoljno nam govori činjenica da SAD u isto vreme oružjem i finansijama podupiru pobunjenike u Siriji gde vojska, moglo bi se argumentovati, takođe ima “obavezu” vratiti okupirane teritorijae pod svoju kontrolu. Dakako, ove dv situacije su poprilično različite pogledu brojnih drugih faktora, ali je nemoguće ne primetiti da SAD ovog puta, po prvi put u isto vreme, paralelno zagovara dve potpuno oprečne politike.
Od marta ove godine, tj od državnog udara u Kijevu, SAD je Ukrajini poslao ukupno 23.000.000 USD bezbednosne pomoći, a sada se šalje dodatnih 5.000.000 USD tzv. “nesmrtonosne” pomoći kao što je komunikaciona oprema i sl, SAD takođe šalje za ukrajinsku vojsku i 300,000 gotovih obroka, medicinske potrepštine, zaštitne kacige i druge stvari.
Još uvek se ne šalje oružje no, kako smo imali priliku videti i u slučaju Sirije, to je obično “logični” idući korak koji dolazi te bi uskoro američki vojnici mogli doći davati obuku ukrajinskim vojnicima. S pravne strane Porošenka je Zapad priznao za legitimnog predsednika te isti sada može komotno tražiti svaku vrstu pomoći od SAD – a, pa čak i zatražiti članstvo u NATO savezu, što je Porošenko ranije i istakao da će učiniti.
S obukom puno toga počinje, tu dolaze i savetnici, a sa savetnicima i dodatne trupe, i na kraju imamo proces koji će brzo uvesti američku vojska i na “veća vrata” u Ukrajinu.
Obama je takođe naglasio kako je izuzetno bitno da i druge zemlje, američki saveznici, daju podršku Porošenku i novim ukrajinskim vlastima. Američki predsednik najavio je i širu američku pomoć regionu -izjavio je kako će SAD izdvojiti milijardu USD za jačanje vojne prisutnosti u zemljama koje danas “strahuju” od ruskog napada.
Ruski zvaničnici već godinama neformalno govore kako je ulazak Zapadne vojske ili NATO – a u Ukrajinu za njih “crvena linija”. Sada o toj situaciji više ne moraju raspravljati kao o nekoj potencijalnoj bliskoj budućnosti, taj proces je otpočeo i pitanje je na koji će način da reaguje Rusija. Neki drže da će baš sutrašnji dan biti odlučan, jer se Putin nasamo sastaje sa francuskim predsednikom i britanskim premijerom. No, to će možda biti i poslednji pokušaj EU – ruske diplomatije kada je reč o Ukrajini.
Šta sledi nakon?
To je pitanje koje si danas svi postavljaju. Rusija nema mnogo opcija. Može pustiti Kijev da uguši pobunu u istočnu krvi, što je Kijev – počevši sa intenzivnim vazdušnim napadima – odlučio i učiniti. No, kako Putin misli takav scenario opravdati pred sopstvenim narodom?
Nemojmo zaboraviti da na istoku Rusije ipak ginu ruski “sunarodnici” koje je Moskva obećala zaštiti na dan kada je Putin “odobrio” upotrebu sile u Ukrajini. Tu nije samo ruska javnost, tu je zapravo ceo svet – zemlje od Azije, Evrope, preko Afrike i Amerike, pomno prate ovaj veliki sukob u Ukrajini. Ako Rusija ne bude intervenisala, ne može računati na to da će se potencijalno “neodlučne” zemlje prikloniti njoj, desiti će se upravo suprotno – te zemlje će još snažnije tražiti savez sa Zapadom, odnosno SAD – om.
Situacija se zaista menja iz dana u dan. Iz ruske perspektive pre mesec dana izgledalo je potpuno nepotrebno uopšte pomišljati na vojni ulazak u istočnu Ukrajinu, danas to pak već izgleda znatno drugačije. Ali i druga strana koriguje svoje stavove – kada je izgledalo da je Rusija, nakon Krima, na “pohodu”, NATO i Zapadne zemlje su rekle da će Rusiji uzvratiti “ekonomski”, ali niko nije rekao da će krenuti u vojnu odbranu Ukrajine. Sada? Sada je već stanje drugačije, NATO trupe se raspoređuje širom Istočne Evrope.
Da se desila ruska vojna intervencija pre mesec dana, ista je mogla završiti “ekonomskim napadom” Zapada, ali danas je opasnost od direktnog sukoba velesila sve veća i veća. Dakako, bilo bi posve naivno verovati da bi Rusija na prostoru Luganska ili Donjecka mogla učiniti ono što je učinila sa Krimom. Ulazak Rusije na ove prostore neminovno bi doveo do oružanog ustanka pro- kijevskog dela populacije, a to je nešto što Rusija nikako ne bi želela – potencijalno dugi i iscrpljujući rat u kojem bi Zapadne sile snabdevale anti – ruske borce, a sam sukob bi se lako mogao proširiti i na druge teritorije Rusije.
Rusija ako ne bude reagovala, može zaboraviti na kontrolu teritorijaa kojeg doživljva svojim “dvorištem” – Ukrajina će postati deo NATO pakta, a to znači i deo američkog raketnog štita. Taj sistem, o kojem se već godinama govori, ima ogromnu važnost za SAD – njime će se, barem pokušati, neutralizovati ruski nuklearni arsenal, a u današnjem vojnom kontekstu zemlja bez nuklearno ofanzivnih / defenzivnih snaga nije u stanju da brani svoju teritoriju, pa na kraju niti opstanak svoje nacije – može se jedino pokoriti i postati neka vrsta moderne kolonije, no pitanje je da li se takve zemlje uopšte može nazivati nacijama ili se radi o običnim protektoratima koji prigodno imaju obeležja poput zastave, grba, himne itd.
Rusija je 90 – ih na svojoj koži osetila šta znači prava “doktrina šoka”, a taj šok danas još uvek dobri pamti ruski narod. Shodno tome je razumljivo da većina stanovnika Rusije ne želi biti ničiji kolonija, bez obzira da li im se dopadalo aktuelno rusko vođstvo ili ne.
Ukrajinska kriza ne može trajati još jako dugo. Postaje jasno da pobunjenici na istoku zemlje neće da izdrže još dugo sami, ne bez direktne spoljne podrške. Postoje pojedine informacije da nešto oružja, opreme i ljudstva ilegalno stiže preko ruske granice, no to nije ni približno dovoljno za odbranu gradova od napada konvencionalne vojske. Druga stvar je jedna Sirija gde su oružje pobunjenicima dostavljali (i još uvek dostavljaju) SAD, Francuska, Turska, Saudijska Arabija, Katar, uz povremenu vazdušnu pomoć Izraela i ulazak boraca iz gotovo svih strana sveta.
Pobunjenici na istoku Ukrajine verovatno su osuđeni na propast, i to vrlo brzo. Granatiranje i vazdušni napadi postaju sve intenzivniji, gubici se više ne broje u desetinama dnevno, već u stotinama. Bez da ulazimo u poziciju davanja odgovora treba li Rusija intervenisati kako bi se ovaj ustanak spasio ili ne – jer zaista postoje izuzetno kompleksni argumenti za pozitivan i negativan stav po tom pitanju – recimo samo ovo: Rusija ima još jako malo vremena za donošenje te odluke, verovatno svega nekoliko dana.
(Advance)
AMERIKA ULAZI U UKRAJINU: RUSIJA IMA SVEGA NEKOLIKO DANA DA VOJNO INTERVENIŠE.
Cogito 