Ознаке

Ђорђе Вукадиновић:Избори као референдум

Ови избори не би били ни расписани да тамо где треба није закључено да не носе готово никакав ризик по онога ко их расписује

Наравно да су изненађења теоретски увек могућа и наравно да су национални избори ипак нешто друго у односу локалне, а поготово у односу на телефонске анкете јавног мњења. Али одмах треба рећи и то да ови избори не би били ни расписани да тамо где треба није закључено да не носе готово никакав ризик по онога ко их расписује, а поготово по политику коју он спроводи и оличава.

Другим речима, сваки резултат сем апсолутне победе СНС-а и Вучића на овим изборима представљао би његов пораз и апсолутно изненађење. Али шансе за то су, рекох, углавном у домену теорије – или неке свеопште политичке мобилизације која поготово није нарочито вероватна.

Има много добрих аргумената против избора, и то како против њиховог расписивања, тако и изласка на исте. Неке је, уосталом, наводио и сам Александар Вучић када је прошлог лета објашњавао зашто је ипак „преломио“ да не треба да се иде на изборе (него на реконструкцију, која ће, разуме се, „у рад владе унети нову енергију и свежу крв“). Неко ће рећи да је сада беспредметно расправљати о томе, али није сасвим тако. Јер ако власт уз помоћ своје медијске машинерије успе да нас убеди у наведени разлог за изборе („лоша атмосфера“), убедиће нас у све.

Ако пресудног разлога за изборе није било летос, још мање га је било ове зиме – а „атмосферу“ ионако стварају медији који су под готово потпуном контролом владајуће странке, тачније, њеног лидера. Јер, замислите, Вучић уопште „није желео изборе“, него су га на то, ето, просто „натерали“ мангупи из опозиције, који су, је ли, непрестано тражили изборе, па им је он сада, ваљда, изашао у сусрет?! А ко су – пошто је јасно да ДС, свестан свог растреситог стања, избора свакако није био жељан – биле те љуте опозиционе гује које су Првог Потпредседника натерале да, мимо своје воље, прихвати изборну рукавицу? Испада да су то били ЛДП и ДСС, који су – гле замешатељства – заиста на изборе позивали, једва мало мање од чланова председништва напредњака. А, рекло би се, и не много мање координисано.

Још циничније звуче апокалиптичне најаве како ће „на нас ударити сила која до сада ни на кога није ударила“ и прича о десетинама милиона евра који ће, наводно, бити уложени у кампању против СНС-а. Након хапшења Мирослава Мишковића, уз нешто заосталог утицаја око демократа, сви остали економски и политички фактори – од опозиције до бизниса – или су под притиском или под контролом, и на памет им не пада да воде или финансирају озбиљнију антирежимску кампању……..

Видети више: извор: http://www.politika.rs/pogledi/DJordje-Vukadinovic/Izbori-kao-referendum.sr.html

Последњи коментари

laki niski | 05/02/2014 08:12

Добар коментар!Али,рекао бих, непотпун.Сва анализа се врти око странака и политичара,па испада да све зависи од њих.А гласачи?Ипак све али баш све зависи од гласача,и њихове зрелости. А да смо баш (довољно ) зрели-НИСМО.То се види и по томе колико излазимо на гласање,како анализирамо ситуацију и колико добро памтимо.Заборављамо ко је и како направио поједине партије.Рецимо издајом своје странке,окренеш ћурак,и одједном си европејац.Као да је то нешто позитивно.Народ није ни приметио да у Србији постоје и просрпске странкеКо мање-ко више..ДСС,СРС ,НОПО,ДВЕРИ:Али народ не воли да размишља,па гласа за оно што се највише рекламира.А рекламе коштају,пара има ко се приклонио капиталу.И после свих упозорења прича се понављаи онда нам је крив ђаво.Ђаво нема везе са тим,Проблем је у интелекту гласача.

Predrag Blagojev | 05/02/2014 08:29

Ovo je reakcija na tekst g-na Vukadinovica . Jeste , da je tu Kostunica bilo bi vjerovatno sve demokratskije . A – ha !
Pa naravno da je politika kod Vas ( i nas , ja sam iz Crne Gore ) uvijek bila , na zalost , borba za moc i uticaj , pa zasto da ne i apsolutnu . Ni Vucic nije izuzetak . A kada je postojala demokratija u Srbiji ? da nije mozda za vrijeme kraljevine , za vrijeme Tita ? Poslije 2000g ? Poslije 2000g je najveca pljacka ucinjena , u vrijeme “ najvece demokratije “ !
Sto se tice Kosova i Metohije , ja mislim da se ni g-n Vukadinovic nije ni rodio kada je stavljena realno tacka na taj dio Srbije ( naravno da K i M mora ostati Dijelom Srbije) . 1999g je stavljena tacka . Za takav ishod su krive generacije srbijanskih politicara , a ne samo ovaj poslednji . Preajaki su svjetski centri moci da se Vi sa njima rogacite . Bili smo rogati , a sada smo sutani ( nadam se da znate na sta mislim ) . Nema vise herojstva , a samo borba za vlast , za sada . Vucic , Tadic … , to je to

Rade Halovanić | 05/02/2014 08:52

U politici postoji i delije neizbežni zakon tzv. „političkog klatna“. Prema tom zakonu, otklon klatna s „leva na desno“ utoliko je veči ukoliko je manji stupanj demokratije u društvu. Sledom toga, isti oni pojedinci i iste one „politike“ koje se sada „uzdižu u nebo“ bit će s jednakim nabojem javnosti kritikovane i baćene u ponor od istog glasačkog tela. Ceneći okolnosti, mislim da će taj „otklon“ kod nas u Srbiji da traje još oko dve godine, a onda će klatno da krene u drugom smeru pa će biti …….. „pa lepo smo vam govorili“……“pa lepo smo vas upozoravali“…… itd. i tome slično! Daleko smo mi još od prave demokratije i mnogo smo bliži nekritičnom stvaranju kulta ličnosti kojeg ćemo jednako strasno“sutra“ i (s)rušiti. Pa takvi smo ….kakvi smo i vreme je da prestanemo tražiti krivce svoga jada izvan i iznad nas samih. Na kraju krajeva, ima još još jedna „politička poslovica“ glasi:,,,,“ Svaki narod ima vlast kakvu ….,i zaslužuje“!

==========================================

Љиљана Смајловић: Осећај за снег

Чита ли Александар Вучић „Пешчаник”? Тамо Ивица Павловић изврсно преводи одличне текстове, па се посета овом другосрбијанском сајту исплати и ако нерадо завирујете на места на која иду само истомишљеници. Ове седмице препоручујем „Плутократску параноју” нобеловца Пола Кругмана, који сецира америчку политичку мржњу и подсећа на чувени предизборни говор Френклина Рузвелта из 1936. године. Један од најпопуларнијих америчких председника свих времена те године у Медисон сквер гардену рече да је наследио власт која 12 година „ништа није видела, чула, нити предузела”, јер је од народа „одвраћала поглед”.

Рузвелт говори о мржњи коју осећа од сила „организованог капитала” и изговара необичну, у данашње време скоро богохулну реченицу: „Радујем се тој мржњи.” Уводничар „Њујорк тајмса” Кругман иде корак даље, тврдећи да и Обама треба да се радује истој мржњи. Она је, вели, знак „да ради нешто добро”.

Ако „плутократе” заменимо тајкунима, јасно је да је Александар Вучић против себе ујединио сличне силе, финансијски и пословни монопол, шпекуланте и профитере. Покренуо је политички земљотрес и срушио жилаво увезан естаблишмент, а уместо владајуће класе на сцену извео неке нове политичке снаге, дуго држане далеко од политичке трпезе.

Није чудо да је постао својеврстан предмет мржње, већ је пре за чуђење што је одмах свима открио своју Ахилову пету. Отад се стално жали на „политичку мржњу”, на „иживљавање” над њим и његовом странком, на оптужбе за „тобожњу диктатуру у земљи”, за аутократију…

Видети више: извор:  http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Osecaj-za-sneg.sr.html

Последњи коментари

Marko P | 05/02/2014 08:16

„Ако „плутократе” заменимо тајкунима, јасно је да је Александар Вучић против себе ујединио сличне силе, финансијски и пословни монопол, шпекуланте и профитере. Покренуо је политички земљотрес и срушио жилаво увезан естаблишмент, а уместо владајуће класе на сцену извео неке нове политичке снаге, дуго држане далеко од политичке трпезе.“

Ali ovo je tako netačno. Možda su neki počišćeni, ali nisu počišćeni da bi došao novi sistem nego samo da ih zamene SNS-podobni „privrednici“. Na primer haos u elektroprivredi sa računima je direktna posledica davanja ugovora partijskim firmama. I Politika je nedavno o tome pisala…

Tatijana Konevski Jevtović | 05/02/2014 08:46

Gospodjo Smajlović:Iz dela vaše rečenice „nema ničeg nezdravog u potrebi gradjana da testiraju granice Vučićeve moći“ potvrdjuje se suprotno. Nezdravo je testiranje:političara, novinara, policajaca, javnih ličnosti, jer već njihova isturenost u potrebi da rade svoja zaduženja čini ih ranjivim. A to što je u Srpskom mentalitetu da obožava i mrzi svoje vodje a naročito kada pojedinci misle da bi oni uradili bolje, je karakteristika Srpske uobrazilje.

Изненађени читалац | 05/02/2014 09:00

Признајем,прилично сам изненађен овим текстом,ставовима, госпође Смајловић,обзиром на велики број прилога у њеном листу у којима сењ није баш похвално писало о Вучићу и СНС. Узми о само као пример добат прилог господина Вукадиновића „Избори као референдум“,у јучерашњем броју наше ПОЛИТИКЕ.

Advertisements