Ознаке

По Љубомиру Симовићу

_________________________

Фото Томислав Јањић

Рођени сте у Краљевини Југославији. У колико сте различитих држава живели, нигде се не селећи?У Краљевини Југославији сам се родио. Детињство сам провео у окупираној Србији – Ужице су под окупацијом држала два гарнизона, немачки и бугарски. После рата сам живео у Демократској Федеративној Југославији, па у Федеративној Народној Републици Југославији, па је потом „народна“ постала „социјалистичка“, и живео сам у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. После њеног распада нашао сам се у Савезној Републици Југославији, састављеној од две преостале републике. Та скраћена Југославија се, потом, звала тачније: Србија и Црна Гора. А после одласка Црне Горе обрео сам се у Србији, у земљи за коју се не зна ни где почиње ни где се завршава, у којој возови обавезно касне, а кад коначно крену, иду чак 30 на сат.

Како гледате на Бриселски споразум и све што нам се догађа око Косова и Метохије?

Оно главно се већ догодило, онда када су Албанци на Косову, једнострано, прогласили независност. Сви смо, међутим, заборавили када је све почело. А почело је онда када је Србима и Црногорцима, који су за време окупације протерани са Косова и из Метохије, после ослобођења забрањен повратак кућама. Пре него Клинтону, у Приштини су могли да подигну споменик ономе ко је тај повратак забранио. Касније, ниједна од наших влада није имала три чисте да се са проблемом Косова суочи, нити идеју како да га решава. Тако су пропуштене све прилике да се дође до колико-толико повољног решења за Србију и, посебно, за Србе који на Косову и у Метохији живе. Зато што су сматрали да је довољно да стално понављају „Косово је Србија“, а при томе нису учинили ништа да тој мантри обезбеде покриће, Косово данас није Србија.

Затајили су, дакле, политичари?

Наши политичари нису свесни последица ни онога што раде, ни онога што не раде. Пошто одавно не може да утиче на тај проблем, пошто не може ништа да учини, ништа да предузме, пошто, на крају крајева, од ње ништа више не зависи, Бриселски споразум је највише што је Србија у овом тренутку могла да добије. Надам се да ћемо бар ту малу шансу, стварање Заједнице српских општина, умети да одржимо и искористимо како треба.

Како оцењујете данашње политичке прилике у Србији. Види ли се излаз из тунела?

Добро је што смо коначно, после много натезања и условљавања, добили датум за преговоре о приступању Европској унији. То је веома важан корак, и веома крупан успех наше спољне политике, не само ове, актуелне, него и претходне владе. Бојим се, међутим, да се успеси наше спољне политике користе као тепих испод кога се крију многи унутрашњи проблеми. Добро је што сарађујемо с Бриселом, али није добро што не обраћамо пажњу на проблеме у Новом Пазару. Нисам приметио да је неки од високих политичара, било из ове, било из претходне владе, отишао у Нови Пазар, да са тамошњим људима потраже решење за тамошње проблеме. Као да се сви, не знајући шта да раде, држе на дистанци, а иницијативу при томе препуштају једном политички веома активном муфтији. А проблема тамо има много….

       ________ Извор: Политика: Наша влада маше репићем: видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nasa-vlada-mase-repicem.sr.html

Advertisements