Уз књигу „Стуб“
===============
Србица – древно српско писмо; песму је на руски језик препевао Герман Гецевич.
Дубоко
Оштривојевићи – српска владарска династија из деветог века.
Намена – Ђурђеви ступови – манастир изнад Новог Пазара, из 1181. године, који је подигао Стефан Немања. Браћа су младог Немању заточила у пећини, где му се, по легенди, јавила визија цркве коју је, потом, и подигао. Петрова црква – древна српска богомоља код Новог Пазара где је Немања, кад је дошло време за то, примио православље, касније предао власт сину Стефану и замонашио се. Црква је окружена православним гробљем
Грумен – Жежељ, Бешњаја и Рујевица – планински врси око Крагујевца.
Некудим – град-двор деспота српског Ђурђа Бранковића. По народном предању градила га је његова друга супруга, Јерина (Ирина Кантакузин, Гркиња, 1400-1456), у првој половини петнаестога века, на реци Јасеници, код села Придворице; по легенди, грађевина јој се није допала, па је наредила да се изгради Смедерево, на Дунаву. Претпоставља се да се Некудим налазио близу манастира Копорина; не зна се када је разорен, али се сматра да је био нека врста летње деспотове резиденције. Неки историјски извори тврде да је постојао и пре Јерининог доласка у Србију. Кроткошћу украј ногу деспота несрећнога – парафраза стиха из спева норманског песника Вејса (1115-1183), „Roman de Rou“ – „At Merlin’s feet the wily Vivien lay“.
Оливера – реч је о судбини Оливере Лазаревић (1373-1447), најмлађе кћери светога кнеза Лазара и кнегиње Милице, која је дата у харем турском султану Бајазиту. По смрти Бајазитовој, провевши неко време у ропству Татара, после Ангорске битке, вратила се у Србију, на двор свог брата, деспота Стефана Лазаревића. У песми важну улогу игра чињеница да није имала деце.
Марица из Маслошева – мати Карађорђева. У песми је реч, између осталога, и о нелаким породичним приликама које ће задесити њену кућу
Свети Ђакон Авакум – рођен као Лепоје (презиме се не зна) у Кнешпољу код Моштанице, године 1794. Турци су га набили на колац у Београду, на Стамбол капији, 1814. године, после Хаџи Проданове буне, јер је, са игуманом Пајсијем, одбио да прими ислам, иако је на тај начин могао избећи насилну смрт (игуман Генадије и његов син су се, под претњом смрти, потурчили). У почетку друге песме, мисли се, издалека, и на стихове немачког песника Петера Хухела (1903-1981), из финала његове песме „Middleham Castle“ (Knechte sind wir\und furchten sein Messer,\liegt auch sein Shadel,\von vielen Wintern kahlgepickt,\ tief in der Erde): Слуге смо/и страх нас ножа његова,/ма лежала му лобања,/испрана зимама многим,/дубоко испод земље.
Пред устанак – реч је о турском зулуму који је Сулејман паша Скопљак спроводио над нашим народом после гушења Првог српског устанка (1813-1815). Грбичанац – Грбице су село у Шумадији. Главаш – Станоје (1763-1815), српски главар родом из Шумадије, из Селевца, јунак Првога устанка, ослободилац Прокупља и Куршумлије, кога су Турци убили у селу Баничини, где му се данас налази гроб, у црквеној порти. Још да чује Милош – Милош Обреновић је, дуго, трпео турскога зулума и наоко био веран турском везиру, купујући време за устанак.
Јек – Војин Поповић, звани Војвода Вук (1891-1916), рођен је у Сјеници, а одрастао и живео у Крагујевцу. Легендарни вођа српских четника који је, после завршетка војне академије, кренуо у Стару Србију, учествујући у свим наредним биткама које је Србија водила за ослобођење од Турака. На Церу је био командант Јадарског четничког одреда. Погинуо, од бугарског метка, у кајмакчаланској бици, на Грунишком вису, 29. новембра 1916. године.
Патока – Венчићи – мисли се на увенчане мехуриће-окца, у чаши, којима се мери да ли је ракија добра. Песма је, разуме се, сећање на једно сеоско вече проведено уз казан и казанџије, у родном селу мог оца, Драчи.
Покрет – Први Народно-православни сабор, који је означио почетак Богомољачког покрета, одржан је у манастиру Светога Николе, у шумадијском селу Драча, 13. и 14. септембра 1926. године. Друштво које нема Бога у себи је празна одаја – Свети Николај Велимировић, на сабору у Драчи. О идеји „самоукидајућег“ национализма говорио је ђакон Радош Младеновић, на једном нашем заједничком наступу, у Београду 2011. године.
Присег – песму је на руски језик препевао Герман Гецевич.
Црној Гори – Владимир – дукљански краљ Јован Владимир (990-1016). Заробио га цар Самуило, оженивши га својом кћери Косаром, и вративши на престо. Убијен је пред црквом у Преспи, по наредби свог синовца, а потом му је одрубљена глава. Проглашен је за свеца, заштитник града Бара. Његове мошти се данас чувају у Саборној православној цркви у Тирани.
Доња Градина – Место у Републици Српској, део ширег спомен-подручја Јасеновца, са око 50 масовних гробница Срба, Рома и Јевреја које су побиле усташе. Рачуна се да је изван самог логора, на том подручју, убијено око 350.000 људи. Покољ је отпочео тако што су, ноћу, док су људи спавали у својим кућама, убице прегазиле залеђену Саву, а потом је робље, наредних година, довођено са разних места, и убијано по околним шумарцима и пољима. Црква у облику слова U – такве католичке цркве, одиста, постоје. Кровна конструкција је у облику слова које слави усташтво.
Међународна комисија за истину о јасеновачком систему усташких логора закључила је, априла 2009. године, да су у Јасеновцу и Доњој Градини усташе побиле више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и преко 23 000 Јевреја.
Другом свецу можда се молите – Страхиња и Влах Алија – ликови из народне епске песме „Бановић Страхиња“. Скендер и Меша – Скендер Куленовић и Меша Слеимовић, српски писци. Два брата Морића – јунаци истоимене народне песме, побунили се против султана, и због тога задављени у сарајевској тамници; куд терају мога сина Марка – из народне песме „Низ поље иду, бабо, сејмени“. Башчаршијске кићене сватове – рат у Босни отпочео је пошто је криминалац Рамиз Делалић Ћело пуцао на српске сватове, убивши Николу Гардовића, младожењиног оца, и ранивши свештеника Раденка Миковића, испред Старе цркве на Башчаршији, 1. марта 1992.
Трансфузија – Крагујевчани и Оштролучани сваке године путују аутобусима, једни другима у посете чији је циљ – давање крви тамошњим болницама. Та пракса је отпочела за време рата, кад је крв била потребна рањеницима, траје све до данас.
Сусрет у Оштрој Луци – На Шушњару, у Санском Мосту, усташе су у лето 1941. године убили 5.500 Срба и Јевреја. Оштра Лука је општина у Републици Српској у којој се, сваке године, одржавају сусрети, књижевни и научни-историографски, у спомен на овај геноцидни догађај. Боро Капетановић је песник који је опевао злочин на Шушњару. Срби су, иначе, данас махом прогнани из Санског Моста.
Врело – Милан Дашић – новинар и издавач из Бањалуке, пореклом из Санског Моста. Године 2011, за учеснике књижевно-меморијалне манифестације Шушњар, организован је кратки излет на извор Сане; у повратку смо свратили у, тек изграђену, црквицу; тако је настала ова песма.
Поноћна вест – Султан-царе, проклет ли си – из народне песме „Два Морића“
Донаторска конференција – реч је о сецирању и вађењу унутрашњих органа заробљених Срба, у тзв „жутој кући“ (север Албаније), током рата 1999. године, и касније. У првом плану је садистичка психологија крвника
Спаљена земља – реч је о повлачењу наше војске са Косова године 1999 (у чему је, као војник, учествовао и аутор песме), као и о бежанији нашег живља пред највећом светском силом која је подржала Шиптаре, омогућивши им некажњена злочинства над Србима. У смрт уз аплауз – људи у српским градовима су излазили на улице и поздрављали нашу војску, особито у Нишу, аплаудирањем, у чему смо ми, војници, видели слабу утеху једине наше победе – да нисмо уништени бомбардерском кампањом читавог (западног) света против нас, да смо, како се то код нас каже, „претекли“. Но, удела у овим опскурним аплаузима, сигурно је имала и тадашња домаћа политичка пропаганда која је тврдила да смо „победили“. Пета гвоздена и жиг Радојев – реч је о роману Џека Лондона „Гвоздена пета“ и Домановићевој приповеци „Данга“
Ходочасници – Мисли се на прве Србе који су се, после 1999, године усудили да оду на Косово. Међу њима је био и аутор, 2000. године, у Грачаници, с групом песника на чијем је челу била Мира Алечковић
Даринки – Песма је настала у Грачаници 2000. године – уписана песникињи Даринки Јеврић (1947-2008) у споменар.
За Србију је плавље – песму је на руски језик препевао Виктор Широков.
Још се свакога јутра – Драган Бунарџић – савремени песник и преводилац из Краљева. Песму је на руски језик препевао Виктор Широков.
Стврднут ваздух
Песме Признање и Спартанци на руски језик препевао је Виктор Широков.
Херодот (484-425 пре нове ере) – велики хеленски историчар. Синовац познатог епског песника Панијасида који му је био и учитељ. Тукидид (454-396) – историчар Пелопонеских ратова. Има мишљења да су се Херодот и Тукидид могли, ако не познавати, оно сусрести, и да је Тукидид имао прилике слушати Херодота кад је овај јавно иступао, можда и на Олимпијским играма, читајући своју историју.
Иван Грозни (1530-1584) – руски цар, у време његовог царевања земља је видно напредовала, али је, заузврат, цар завео страховладу у којој се и сам мрачно губио. Опричници – царева специјална војска која је у руском народу упамћена по самовољи и окрутности.
Разговор са Кафком – Франц Кафка (1883-1924) – велики немачки писац. Сиже песме је из једног његовог дела.
Град – Гај Транквил Светоније (70-160) – римски историчар, биограф римских царева, секретар цара Хадријана.
Ходник – песму је на руски језик препевао Виктор Широков
Лутајући пламен – песма је добила је назив по истоименом филму Луја Мала, али се, заправо, односи на роман „Испламсавање“ Дрије ла Рошела.
Престо – песма се односи на једног крагујевачког песника који је одлучио да живи нелаким животом професионалног писца, продајући своје књиге на тргу.
Ракета – подлога песме је запажање једног нашег теолога да смо, уместо (најпре) у себе, полетели (најпре) у свемир. „Складити даљине“ требало би да буде идеја која допуњује ту мисао. Алкатраз – данас затворени, чувени затвор у Америци (видети Зигелов филм „Бекство из Алкатраза“)
Стрелиште – песму су на руски језик препевали, засебито, Виктор Широков и др Олег Комков
Врапци и зрнад – слике с крагујевачке пијаце.
Скелети – приликом ископавања земље крај Капислане (дела фабричког комплекса „Застава“, где су комунисти вршили убиства током 1944. и 1945. године), пронађени су људски скелети, године 2011. Налажени су, уосталом, и у другим деловима града.
Дунавска идила – Од 21-23. јануара 1941. године, Мађари су под дунавски лед бацили скоро 2000 Новосађана, Срба и Јевреја
Чамац – У песми је реч о пресељењу музејског експоната, чамца старих Словена, из дворишта крагујевачког Народног музеја, пред кућу проте Милоја Барјактаревића, како би се заштитио од пропадања. Кућа се данас такође налази у саставу Народног музеја и служи као етно-изложбен простор.
Разговор са душом
Песме Лед, Пример, Мрена и Дан – на руски језик је препевао Герман Гецевич. Све своје, овде побројане, препеве, Гецевич је објавио у московском часопису „Литературније встречи“, 2012. године
Завет – Како пева песак – У пустињама, а посебно у пустињи Гоби, постоји феномен који се зове „певајући песак“. Ко суре планине – Мисли се, издалека, на стихове из песме рок-групе Wishbone Ash „Ballad of the Beacon“:
Say if I climbed to the mountains
Would you still follow me there
Steal me away in an echo
The mountains will always be there
Пречица, киша – песма је посвећена мом стрицу Властимиру који је, у дубокој старости, кад су га напали глувило, слепило и немоћ сваке врсте, скратио себи муке. Извињава се брат и немушт прекор више – самоубиство наши обичаји (и не само наши) дочекују, благо речено, са извесном констернацијом. Драчко гробље над речицом – стварни је опис гробља у родном селу мог оца, Драчи.
Са грошничке Градине и поглед заравњен бива – Грошница, Котленик, Јешевац, Штурац – топоними који се виде са грошничке Градине, омање висоравни, археолошког налазишта поред Крагујевца. Сухозид – археолошки термин, означава простор преисторијског станишта, најчешће ограђеног каменом
Бања – манастир изнад Прибоја из немањићког доба. Године 1974. откривена је, данас изложена, богата манастирска ризница, по легенди, тако што се јавила у сну једне археолошкиње. у Прибоју сам био маја 2011. године. Никола Дробњаковић – издавач родом из Прибоја, власник издавачке куће „Бернар“; Навалило се брдо – пре неколико година на манастир је кренуло клизиште, с брда, али је заустављено код манастирске ограде. Вода, жива, под сводом – крај самог манастира је термални извор.
Сабанта – прва реч прве песме коју је Ђура Јакшић записао учитељујући у Сабанти, гласила је: хуји.
Стричићи – У Стричићима сам, са групом песника, био 2010. године.
Прва бразда – реч је о знаменитој причи Милована Глишића.
Дисова лађа – песму је на руски језик препевао Александар Герасимов. По легенди, Дис је пропустио свој брод, укрцавши се на други. Приликом укрцавања, било је пометње и нервозе
Атеље – Драган Нешић је наш савремени сликар из Прибоја. Ради као професор у прибојској гимназији, где има и атеље, о којем је реч
Из „Сабаначких елегија“ – Ердеч, Велике Пчелице, Орашје и Медна су шумадијски топоними. Описано је гробље у Горњој Сабанти, селу у којем сам провео детињство. На заравни, ко фудбалског, терена – одиста, плац садашњег гробља је до пре четрдесетак година био фудбалско игралиште, док није изграђено ново. Уз успон школа – мисли се на оближњу сабаначку школу (некада се звала „Александар Белић“), у чијем сам дворишту, као учитељско дете, одрастао.
Пред скулптурама Игора Митораја – Игор Миторај (1944) – неокласични пољски вајар, чије скулптуре красе тргове многих европских, и ваневропских, градова. Песму су на руски језик, засебито, препевали др Олег Комков и Виктор Широков.
Шетња – песму је на руски језик препевао Виктор Широков.
Силазак – Питија – античка грчка пророчица, свештеница Аполоновог храма у Делфима
Cogito 