Бела Тукадруз
ПРОТОТИП БУДУЋНОСТИ?
У мојој несаници је мој
почетак.Мој крај
И твој. Љубави моја.
И твој,Брате мој. Фамилијо дата.
Задата.Као живот досадашњи.
А шта је било пре?
У предживотима
неописаним, неистраженим,
непознатим?
Дубоким.
Далеким.
Или на локацијама недалеко – на омиљеним брдима
некропола, утврђења
келтских. Гробљима запуштеним
из којих излазе. Вампири.
Привиђења
Четврте Рајске реке.
Дагон и моруне.
Високи Лепенци.
Мума падуре.
Шумска мајка.
Кошава чупава.
Дува од истока
и са звезда
Одозго.
Дува сву ноћ.
Мете метлама ишчупаног дрвећа
Небо. Ноћно.Челично.Сребрно. Ледено.
Јашући на златном јелену Евроазије.
Разбацујући скитско и сарматско благо
и семење из руских степа.

Дува према Западу
и мрежама за јаребице,
фазане, лептире,
магазама музеја уметности
Метрополитена
и амбарима за чување семена
Док ти исписујеш 370 страну ПРОТОТИПА
у кући комараца крвопија
или кући мува,
са главом,
без главе.
нагнут над слике,
посебно на ову („изрезбарена плоча, Valstena, Gotland, Švedska, 6-7 vek; људске фигуре и змајеви”)

они праве храну од које ћете се угојити, као утовљене
свиње, стока, изводе > производе ГМО (отровна говна)
кењају вам у уста,
пишају вам у отворену вену,
гурају вам у нос
или чмар
зарђали рундес
и парчиће побачених
крвавих фетуса
30. октобар 2021. 04:57
НЕВИНА МИЛОСНИЦА
Дођи да ти прочитам судбину
са длана!
Каже обожавана бестидница
кандидату за мужа – развратнику
негде између бројева 888 и 666
Чега се бојиш?
Дођи да ти покажем нешто
Дођи да ти учиним.
Дођи да те испипам…

…
Бодлер је пре више од века размишљао
о разлозима женине мржње према оцу, очуху,
о разборитом лудаку и лепој пустоловки,
о роману, о чулном уживању у Друштву настраних,
могли су да га наметну сотон-исти, али нису…
а ти то већ годинама живиш, што се не враћаш
Де Саду, јер си престао да следиш Природног човека
и тешке људе… Јер си огрезао у порнографији
модерности и чудовишним осећањима пријатељства
или дивљења према порочној читачици твога длана…
Бодлер је признао да је разблудник, да воли оргију
и да је зачињава иронијом. Позне љубави у
оронулом човечанству су као јесење хризантеме,
али – фаталне. Тек ће бити написани романи о
последњим дрхтајима света. Последњим људима.
О огромним раздаљинама… Модерна књижевност,
доба позитивизма, револуција, авангарде, лажи
и превара, о све је то фино као струготина рендета…
Пружи ми длан. Да читам са њега… Да видим
провалију у којој можемо да се склонимо у
заветрину мрака где не дува и где се осећа на
зној који кипти … као у мрачном подруму.
ЛАВИРИНТ ДЛАНА И ЧОВЕК КОЈИ НЕ ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ ЊЕГОВ ПАС ИЛИ МАЧКА САТАНА, ИЛИ БИЛО КОЈИ ДРУГИ ЗАТОЧЕНИ ДУХ…
Нема намеру да послуша Бодлера и да се убије,
јер слути да је Истина негде другде.
Заправо, Устоличену лаж треба шутнути,
гурнути као вазну од скупоценог кристала да се разбије
у парампарчад, и повикати, на сав глас:
Нема никаквог договора великана пред свечану пропаст света,
јер нема никаквих великана, већ само гмизаваца,
змијаца, нек све пропадне није штета: пропаст је
отпад на коме ниче расадник нове димензије…